Клинички психолог др Мила Алечковић-Николић о старој српској религији

Deoba iznutra: Srbin je istorijski i Paganin i Hrišćanin, i vernik i nevernik, i komunista i antikomunista, i fanatik akcije i mamurni trpeći preživeli stvor. I najmilosrdniji Hrišćanin i najsuroviji osvetnik. Deoba spolja: raskol, rascep, podela, umnožavanje, zavađena braća, posvađani kumovi, nesložni naslednici. Do dana današnjeg: dva tabora, dve ideologije, dve uniforme, pogled uperen na dve ideološke strane sveta, dva pisma, dve himne, dve zastave...

Na završetku kristijanizacije slovenskog sveta u XII veku, dupla psihologija Pagana i Hrišćana se zadržala. Psihološka borba ova dva će još vekovima trajati. Obrisi shizofrene ponašajne crte i dvojnog morala, u najširoj arhetipskoj ravni, polako će se oblikovati. Globalna smernica istočog Hrišćanstva zacrtana je u ovoj dvojnosti. U zapadnom će, nasuprot tome, dominantna istorijska ponašanja tendencija biti psihopatskog lika, oličena u potiskivanju, brzom eliminisanju svega što smeta i efikasnom institucionalizovanom nasilju.

http://www.nin.co.yu/1999-12/30/10987.html

Najstariji srpski načini teranja demona imaju vidovit i spontani psihoterapijski karakter: demonima se preti da u čoveka ne uđu, odnosno, čovek se hrabri i jača da im ne podlegne. Svi oblici bajanja od straha, takođe su prate-rapijske veštine. Gatanje, iako brojnim nelogičnim radnjama, vrlo logično shvata da je važno ustano-viti šta je uzrok straha. Baca se ugljevlje, brašno na zid ili na vrata. Isterivanje straha - druga etapa - obavlja se pretnjama uz ispomoć oštrih predmeta. Počevši od glave, spominju se svi delovi tela, sve do nokta, kroz koji strah na kraju mora da izađe. Naravno, ovo samo ako je prapsihoterapija uspela. U slučaju konkretne životinje - uzrok straha, njena se dlaka zapali, a uplašeni čovek pokadi dimom. U slučaju nečiste sile, ova se po vetru upućuje nazad onome ko ju je poslao, ili se tera u šume i vode. Strah od uroka, zlih očiju i zavidljivih reči, koji izaziva glavobolje i stanja mučnine i slabosti, odbija se garavljenjem lica i sakrivanjem od potencijalnog zlog oka. Ponekad i nošenjem amajlije, koja je sama polumagijska, na granici ljudskog i demonskog sveta.

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/08/article-15.html

Моја омиљена бајалица: крст на чело, анђели на срце, вукови у колена, страва у земљу.
Има све - и концепт веровања (крст и анђели) и концепт животињског духа и снаге (вук) и концепт земље која лечи (као и од удара грома или струје, ово "страва у земљу" ми личи на то).