Постоје две врсте политике

Има две врсте политике. Једна је политика велика, крупна, политика кад народ каже: "ово ми припада; од овог не уступам, за ово ћу трпети, борићу се, па шат дође време када ћете хтети или морати да ме чујете". Ову велику политику може народ водити годинама без успеха, па да не црвени. Јер народ у том случају ништа не попушта, не савија се, не постаје мањи, не губи будућност. Друга је врста политике ситна; то је политика погађања. Ту народ већ попушта, ал попушта зато да му и други попусте. Оваква политика не сме се ни пола године водити без успеха, јер је то политика из руке у руку. Дајем ти, да ми даш. А чим народ да, а не добије, онда је смањен, оштећен, на једној страни је изгубио, а на другој страни није ништа добио. Ова ситничарска политика врло је опасна, јер ту обично иде једна страна другу да превари. А ко наиђе на тај танак лед, па пропадне, нема права више да се кочопери, јер му сваки може довикнути: "Е, баш си брате - будак".

Јаша Томић (1856-1922)

„Жалосно је, али је истина, да у нас Срба има људи који саветују народ нека се опамети, нека не војује довека, него нек попусти и савије леђа, па ће му бити лакше. То су, браћо, истину вам кажем, политичке подвођачице. Ти људи личе оним поквареним женама које говоре младим, сиротим девојкама: ”Иди лудо, зашто сиротујеш, кад би могла и лакше живети.„ И тешко оној која се полакоми, јер нема ниједне да се у доцније дане не покаје што није боље чувала свој образ и понос.”

Јаша Томић (1856-1922)

Ниска, па и неистинита је она реч, да мален народ може једино са унижавањем. попуштањем и просјачењем да одржи се6и живот. Баш напротив! Мален народ или мора развити сразмерно горостасну снагу, бити у стању да издржи големе невоље и беде или ће га нестати. Сагибати се пред силнима и напуштати своја права, било 6и врло лако и угодно. и да се по том политичком рецепту може доћи до среће народне, јадна словачка интелигенција 6и досад начинила од Словака први и најугледнији народ на свету...

Јаша Томић (1856-1922)